Začarani krug

Još jedno ZAŠTO? čim otvorim oči. 
Mučenje sunca i oblaka koje gledam kroz prozor poslednjih dana još bolje opisuje moje raspoloženje. Voda, četkica za zube, umivanje i neko umoran u odrazu ogledala. Nekad prvo kafa, pa sudovi, nekad sudovi, pa kafa. Zavisi od dana i toga koliko imam snage da se izborim sa životom ujutru. Dok tumaram kroz stan i pokušavam da se povežem sa sobom, tražim suplemente, jer kao neki zdrav život jurim. Fora...

Zakucavanje za računar da završim taskove koje sam zadao sebi pre nego da se uspavam, jer je to jedino vreme kad mi mozak radi na najjače i ne mogu da ga ugasim, pa se trudim bar da budem od koristi i isplaniram sutrašnji dan. Novosti, jedna, dve, gađenje, smeh, začudim se, prekrstim se i ugasim društvene mreže. Tražim neki novi Ps tutorijal, pamtim, gledam, ako nešto uspem da prenesem na sliku i uradim, super, ako ne, popijem kafu i nastavim dalje dan...
Lokal, trening, lokal, kuća... I onda sve u krug. 

Teško je kad prolaze dani, a nisi uspeo da nešto uradiš korisno, bar ne sebi. 
Kad nisi uspeo da iznenadiš lepim stvarima...
Kad se samo problemi gomilaju i padaju ti naleđa, a ništa ne rešavaš, jer nije baš sve do tebe. Nemam razlog da se pohvalim, jer ništa novo sem problema se ne dešava...
Nije samo depresija i začarani krug koji mi se dešava...
Možda ima i mene u tome.
Možda me i nema, možda je to zapravo i problem.

Dobro jutro li je?