Ko vam leči rane?

 

Nisam ovde samo da bi pokušao da sredim sopstvene misli. Nisam samo ovde da bi olakšao svoju dušu. Tražim sebi slične. Iz straha ili radoznalosti želim da znam da nisam jedini.

Samo smo. Usamljeni smo. Sve više...

 

Koliko puta ste umesto gaze na životnu ranu zalepili materijalnu stvar? Da li je to bilo jer ste mislili da će vam pomoći ili je to bilo da zavarate sebe, jer znate da dokle god su rane otvorene, mi jesmo zapravo živi? Šta osećate kad na tu istu ranu legnu tuđe usne ili dodir? Da li se inficira ili počinje da zarasta? Da li su to baš te usne? Da li je to baš ta toplina dodira koja vam je potrebna? 

Kad vam postane svejedno Ko, Kada i gde? 

 

Izvinite što pitam...

 

Ja se sebi izvinjavam svake noći.