Flaster

Već smo na kraju ove godine, ne sećam se koliko je lepih stvari donela, ružnih, svakako mnogo. Nisam primetio od kada sam se promenio u osobu koja se seća samo ružnih stvari, nisam bio takav. Valjda to ide s godinama. Ili s problemima koji idu uz iste. Kada se pogledam u ogledalo, često vidim sebe namrštenog, počeo sam da sedim polako. Valjda sam zato počeo kraće da se šišam.

Trudim se da budem neki nemi posmatrač cele ove situacije, da se ne vidi da me pogađa. Sve vreme čitam, istražujem, gledam kako da se izvučem bar malo. Posao, finansije, sve me snašlo... Ne vidim da će proći. Ali tajno se nadam da će ta nova godina da donese bar više lepih stvari i rešenja nekih situacija. Ne žalim se, ne pričam previše, ali opet me tišti, pritiska. Valjda sam zato ovde. Nekada sam probleme pretakao u reči, bilo mi je lakše, ali sve mi je to nekako izgubilo smisao, nisam pisao ništa godinama, sve dok nisam otvorio ovaj blog... Ne očekujem da će da mi bude bolje, lakše zbog toga... Ali možda nekom bude. Ljudi često nađu lek ili utehu u slovima i pričama drugih likova. Možda baš moja slova budu flaster nekoj drugoj rani. Mojoj svakako neće.

Usput tražim odgovore na pitanja koje mi se motaju po mislima. 
Možda neko ima neka svoja pitanja...
Možda neko ima svoje odgovore, ali ne zna šta će s njima.

Jedno je sigurno, svi smo mi pitanje sebi, ali često nekom drugom budemo odgovor.