Petak, Decembar 04, 2020

Koliko brzo možeš da trčiš?

Koliko brzo možeš da trčiš? Dan? Noć? Da li osećaš umor? Koliko brzo možeš da misliš i da li prestaneš u toku dana ili bar u toku noći? Ne mogu da prestanem. Ne umem da prestanem. Ne sećam se kad sam poslednji put uspeo da pobegnem od sopstvenih misli. Umoran sam. Ne sećam se kakav je osećaj kada mozak stane i sve se zamrzne u trenutku, a ti jedino što radiš je to što dišeš. Miran si. Tišina. Nema ožiljaka misli koje se prave konstantno kad razmišljaš i problemima, planovima i željama. Realnim ili onima koji to nisu. Šta je to što ti prvo padne na pamet kad se probudiš ujutru? Opet sam živ? Ili zašto sam opet živ? I nije to pitanje depresije ili crnih suicidalnih misli. To je pitanje svrhe života. Koji je cilj? Šta ćemo danas? Nedostaje mi buđenje u proleće ili u leto. Kad te probudi sunce i onaj spefični miris koji je aktivan tokom tog doba godine. Nekako to odvuče pažnju od tog pitanja ŠTA ĆEMO DANAS? Ponekad to pitanje boli manje od onog Šta ćemo za ručak, večeru, doručak, šta ti se pije, radi... Ponekad boli više. Ali se ponavlja u krug, svakog dana. Svrbi zar ne?

 

Koliko godina imaš i gde vidiš sebe? 

Šta ćeš sa svojim životom? I svakog dana i svake noći... 

 

Koliko si ostvario ciljeva do sada i kad si maštao kao mlađi o sebi, gde ćeš, šta ćeš i koliko ćeš, jel si ostvario svoju maštu, bar 1%? Budi srećan ako jesi, a budi srećniji ako jesi uspeo nešto mnogo bolje. 

 

Gde je ovde prelaz na novi nivo? 

 

Verovatno tu iza sređeni misli... 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me